Autor: Vuk Ilić, novinar i direktor Radija Jadran

Prošla godina, koliko god bila zamršena i složena, meni je dala šansu i za nešto zanimljivo. Kao neko ko voli da putuje, a nisam bio u mogućnosti zbog poznate situacije, pokušao sam da budem turista u rođenom gradu. Vjerovatno su me tako i gledali neki prijatelji i poznanici, kada bi me sreli sa povećim foto aparatom u ruci.

Tako sam počeo sasvim drugačije da primjećujem i doživljavam mnoge detalje, uličice, skaline, kuće, pored kojih sam prošao hiljadu puta. Izgledalo je kao da sam tek počeo da upoznavam Herceg Novi, iako sam tu čitav život.

U Starom gradu sam najviše nalazio inspiraciju. Iako mi je uvijek bilo žao što je isuviše tih i prazan, ovaj put mi je prijala tišina. Kao da sam lakše mogao da osjetim vijekove koje nosi. Premda danas  kompletan doživljaj starog jezgra kvare eloksiri i klima uređaji na starim kućama, maksimalno sam pokušavao da se skoncetrišem na onaj tradicionalni dio i da ga uramim fotografijom.

U suštini nisam poklonik društvenih mreža, ali sam u Instagramu prepoznao mogućnost bolje promocije radova, mada i to tek kada su počeli da pristižu pozitvni komentari. Ipak, na ono što sam više ponosan jeste to što sam uspio da ispromovišem Herceg Novi, na tim popularnim „travel hashtagovima“. Ako zbog toga barem jedan stranac obrati pažnju na naš grad, ja ću biti zadovoljan.

Ono što mi, ipak, stvara malu presiju jeste manjak vremena. Zbog redovnog posla i obaveza nemam baš tu mogućnost da negdje stojim i čekam da uhvatim pravi trenutak za  fotografiju. Mada i po prirodi nisam baš strpljiv. Dešavalo mi se nekada kada prođem Škverom ili kroz grad, u neku neplaniranu uru, da primjetim poznati detalj, ali okupan drugačijom svjetlošću, pa da sljedeći dan dođem sa opremom. Isto tako, nakon par propuštenih prilika, odlučio sam da vučem sve sa sobom kad god to mogu.

Iako se već dugo bavim fotografijom, ono što me najviše impresioniralo jeste dron. Taj osjećaj prvog leta, kada sam na ekranu telefona prvi put vidio nešto sa, za nas, neprirodne visine, je zadivljujući. Odmah sam počeo da škljocam od uzbuđenja, radujući se najboljim fotografijama koje sam napravio. Naravno, iz današnjeg ugla te prve fotke nisu ništa posebno, ali tog dana su bile najbolje.

Pored redovnog i stresnog posla nisam razmišljao da se profesionalno bavim fotografisanjem, međutim, dosta ljudi je zapazilo moj rad na Instagramu, pa sam tako i upao u nekoliko zanimljivih projekata. Čovjek nikada ne zna dokle ga neki trenutak može odvesti.