,,Banja mi je bilo sad – ja radim i prolazi policija, a ja se ne cimam ni najmanje da skupljam sprejeve, nego im se čak javim i nastavim ladno da radim”, priča hercegnovski street artist Ins za Herceg Novi Cool. Zatekli smo ga dok pravi mural ,,Okto” na jednom od zidova opredjeljenih za oslikavanje u okviru Street art festivala.
,,Pošto je tema bila more i ja sam razmišljao šta bih, a kako odavno volim da crtam, a i uopšte volim hobotnice, onda sam se odlučio da napravim predlog nekog crteža hobotnice. Mislim i prije sam hobotnicima oslikavao neke jedrilice, a nekako je i vrlo zgodna da se prilagodi bilo kojoj površini, jer su kraci vrlo praktični za crtanje na različite načine – da izlaze, da vire, samo, da ulaze u nešto, da opkruže nešto – možeš da ih lupiš bilo gdje”, kaže Ins.
,,Čim sam čuo za projekat, pomislio sam da je ovo prilika i da iskoristim ove zanimljive fluorescentne boje, da bi mural bio zanimljiv i tokom noći. Mislim te boje uopšte nisu jeftine, naprotiv, tako da bi mi teško bile dostupne za lične projekte, a ovo je ipak ne baš mali zid, pa pođe tu boje dosta. Stoga je vrlo korisno da je Street art festival našao mjesto u budžetu grada. Mislim, ovo je zaista vrhunska prilika za sve nas koji se bavimo street artom, jer sve što sam radio prije, neke manje murale, a i one velike, sve sam sam finansirao. Uz to, sve sam radio tokom noći da me niko ne vidi i da me na zapitkuju o čemu se radi, a ovo je stvarno vrhunski osjećaj kada po danu mogu fino na miru da radim, čak mi sad ljudi ono prilaze i daju podršku. Mislim ima i onaj drugi način oslikavanja svojih čari, ali ipak je ovako ljepše kad te niko ne smara i ne cimaš se na svakog ko prođe i mislim da će jako dobro da ispadne”
Gledajući kako velika bezlični plavi zid sa zlatnim krugom u sredini dobija obrise neke slike i to randomnim povlačenjem linija sa jednog na drugi kraj, shvatate koliko je zaista komplikovano jednu takvu površinu oslikati i koliko je potrebno osjećaja za prostor.
,,Prvo sam slikao panoramu zida i ovaj krug, koji je zamišljen kao selfi spot, jer je visine da može čovjek da stane u okvir njega i da se fotografiše” – kaže Ins.
On je po struci grafički dizajner. Radio je, kako kaže, svašta – od korporativnog identiteta, dizajna za štampu, ali u Herceg Novom je nekako najpoznatiji po vrlo duhovitom oživljavanju saobraćajnih znakova i ostale signalizacije, ali i nekim svima poznatim grafitima i muralima.
,,Po gradu sam radio nešto murala. Neke portrete, raznim tehnikama – sprejevima, četkama, šablonima. Šablonima najviše volim da radim – pravim od kartona razne oblike i onda ih kombinujem, to je vrlo zanimljiva oblast street arta, barem meni, jer je brzo – ti napraviš kući kalup i kad se pojaviš na mjesto gdje ćeš da to primjeniš samo iskombinuješ šablone i isprskaš sprejem i bukvalno za sekund dobiješ sliku u tri četri nijanse. Ali ipak mi je najmiliji projekat – veliki zupčanik na zidu koji se vidi praktično sa svake tačke u gradu. To je zid visine 8 i širine 12 metara i to mi je nekako bilo jako zanimljivo. Tu nema nekih komplikovanih detalja, ali je zupčanik ogroman i to je bilo prilično izazovno, pogotovo što se radilo onim drugim načinom od ovoga na koji sada radim. Mislim taj mural nije crtački bio zahtjevan, jer je to praktično samo geometrija, ali je ogroman i sa svih pozicija se vidi i prepoznaje se šta je. Volio bih da uradim još nešto tako ogromno jer mi je to nekako vrlo izazovno i stvara odličan utisak. A nekako najkompletnije i najkompleksnije djelo mi je dizajn knjige Raša Pavićevića – Austrougarske tvrđave u Boki”
Ins trenutno najviše radi onlajn projekte, a nedavno je završio dizajn za oslikavanje bicikala australijske firme Dillenger koja proizvodi električne bicikla
,,Bili su katastrofa islikani i ja sam im dao predlog kako bih ga ja uljepšao. Onda su mi poslali frejmove svih bicikala koja imaju i uradio sam im oslikavanje i grafičke elemente za okvire bicikala. Radio sam i retuširanje fotografija i to čak i za porno industriju retuširanje fotografija porno glumica – uljepšavao samo im grudi i ostale atribute – to je bilo zanimljivo za raditi”, priča Ins i dok vadi novi sprej iz kutije, kaže da je kod nas Street art praktično na nuli. Vjerovatno je za takvo stanje, kaže Ins, jedan od razloga i tošto je materijal nedostupan – ne samo da je skup, nego se kod nas ne mogu kupiti ni najosnovnije stvari.
,,Recimo, ono osnovno – kapice za sprej, nisam mogao naći kod nas, sada kad sam naručivao materijal za ovaj rad. Kapice su osnovna alatka za sprej, jer se njima regulišu linije koje se izvlače. Ove kapice omogućavaju da sprej ne prska okolo nego da linija bude tačna. Evo vidiš ovdje na krugu sam kod ove zlatne se zeznuo i prskalo mi je okolo, mislim popraviću to, ali nisam imao odmah kapicu i to mi se desilo. Generalno ne govorim da se moraju naći kod nas svjetski najpoznatije marke poput Montane, koji prave sprejeve sa posebnim pumpicama i u nijansama kojima god hoćeš, ali kod nas nema niti jedna radnja sa specijalizovanim stvarima za murale, i mislim da i to dosta odbija mlade da se bave street artom”, kaže Ins, a u tom trenutku se pored njega zaustavlja motor i vozač pita koliko bi koštalo da mu oslikao jedan dio njegovog objekta.
,,Sigurno bi bilo posla kad bi se mladi umjetnici negdje mogli pokazati ili kad bi ljudi imali prilike da vide više oslikanih zidova i sličnih površina. Evo vidiš ovo sada, a jednom sam na Škveru crtao nešto na nekoj barci i poslije toga mi je došao čovjek koji je tražio da mu iscrtam glisere jer se on bavi tim nekim čarterom pa mu je trebalo da se na neki način brendiraju svi njegovi gliseri koje iznajmljuje. A u principu najviše bih volio da dobijem posao da iscrtam neki kamion ili tenk, uh,to bi bilo vrhunski, to bi bio pravi izazov. Idealno!”
Objašnjava da je tehnički vrlo zahtjevno izvlačiti poteze linija. Da se tehnika u stvari vježba i da nije previše povezana sa slikarskim i crtačkim telentom.
,,Sigurno da ima onih koji linije izvlače odjednom dok ja, kako nisam dugo radio, evo peglam svaku liniju po nekoliko puta. Ima početnika koji pritisnu sprej i onda im počne curiti boja pa idu brzo da izvuku liniju, jer se potpuno pogube kako curi boja pa i kad prestanu da pritiskaju ono i dalje prska. Tako da treba baš dosta rada da se uhvati tehnika, da se postigne taj kontinuitet pokreta i linije, jer moraš da ti je ruka već u pokretu kada kreneš da prskaš i da prekineš da prskaš dok ti je ruka još u pokretu. Potpuno je različito od slikanja četkiciom ili crtanja kredom”, priča Ins.
Dok oslikava mural, u pozadini sa kutijama sa sprejevima stoji i još jedna velika Insova pasija – skejtbord.
,,Skejt je nekako u skladu sa street artom i on je nekako kao i murali i cijeli koncept street arta – neograničen. Jer koji god profesionalac bio i koliko god dobro vozio, postoji uvijek nešto što ne zna da izvede on, a neki drugi profesionalac zna i bukvalno je to nešto što se ne može definisati, ne može se završiti, nema normi po kojima se ocjenjuije, nije klasično takmičarski – nema onog klasično odgovora ovaj je brži, jači, bolji ili šta god – isto tako i ova umjetnost – ne možete definisati ko je bolji, sve je subjektivno. Mene uopšte inače ne motiviše to nadmetanje i takmičenje već da nekako radim onako kako osjećam da je dobro”
