Izložba ”Slovenački društveno-angažovani strip” u Art klubu Tondo otvorena je u okviru Hercegnovskog strip festivala. Autor postavke koja prikazuje izabrane stripove sa društvenom i političkom tematikom, nastale u 20. vijeku u Sloveniji, inovativne, hrabre i subverzivne, je Iztok Sitar, slovenački strip crtač i ilustrator
Piše: Iztok Sitar
Strip, kopile popularne kulture, križanac izmedju likovne umetnosti i literature ima u Sloveniji već dugačku tradiciju. Ali malo je poznata činjenica da je istorija stripa u Sloveniji počela sa ilegalnim društveno kritičnim stripom iz 1914 godine, u kojem briljantni crtač Hinko Smrekar, veliki slovenački rodoljub i svobodomislac ismijava austrijski nacionalizam i moralizam. Od tada pa nadalje je bio društveno kritični strip potpuno ravnopravan humorističkom i avanturističkom žanru.
Na izložbi možete da vidite parodiju na Mussolinija iz 1927. godine, u Malom crncu Bu-ci-buju Milka Bambiča, prvom antifašističkom stripu koji je bio objavljen u Trstu; prvi partizanski strip Tonček priča Ivea Šubica iz ilegalne štamparije u Kočevskom Rogu 1944 godine, kao i prvi posleratni strip Avanture Harija Dolara i Vinstona Šterlinga Maksa Toboljeviča, koji se u vrijeme najveće Tršćanske krize 1947. godine izruguje angloameričkom imperijalizmu.
Posle Informbiroa, kada je Tito rekao Staljinu svoje legendarno »NE, u Jugoslaviji ćemo objavljivati stripove!« počeo je procvat karikaturističnog satiričnog stripa. U pedesetim godinama su bili jako popularni kratki novinski stripovi sa blagom kritikom socijalističkog sistema poput birokratije, podmićivanja, alkoholizma i sličnih anomalija, koje i danas nisu baš neka retkost. Jedan od najpopularnijih junaka tog vremena bio je Jaka Sulc Milana Mavera.
Revolucionarna godina 1968. pored duge kose, slobodne ljubavi i studentskih demonstracija donela nam je i underground u nekonformističkim stripovima Kostje Gatnika, koji su 1977 godine izašli u albumu Magna Purga. S njom je slovenački strip napokon izgubio svoju nevinost i postao punopravan član socialističke (sub)kulture.
Ali pravi boom angažovanog stripa došao je u drugoj polovini osamdesetih i u devedesetim godinama, kada su Mladinini autori stvarali svoja djela bez ikakvog rešpekta do Crkve, politike, seksa i nasilja. Jedan od najpoznatijih produkata onog vremena je svakako Diareja Tomaža Lavriča, griža savesti jugoslovenske i slovenačke politike iz koje možemo da naučimo više o našoj zajedničkoj istoriji i raspadu države nego iz svih sadašnjih udžbenika zajedno.
Ovde se završava istorija i počinje legenda.
Naslovna ilustracija: strip Njet, Gorazd Vahen, Mladina 1993.
