Klasična muzika ima jedan strašan usud – ljudi je prihvataju sa predrasudom da je suviše ozbiljna i da se mora slušati u apsolutnom miru i tišini, pa je stoga i teško popularizovati i pokazati koliko ustvari emocije ima u tim bezvremenim kompozicijama koje kao takve variraju na ivici izolovanosti od savremnih tokova. Upravo tu predrasudu profesori muzike Linde Poznanović i Igora Novaka koji žive i rade u Herceg Novom žele da sruše i da ono što obožavaju, klasičnu muziku, na jedan drugačiji način predstave i približe široj publici.
Tako je nastao multimedijalni projekat „Hod po žicama“ gdje su koristeći druge medije, posebno vizuelne, a uz sopstvenu virtuoznost na klaviru i viliončelu i neizmejrnu ljubav prema klasici krenuli sa misijom da tu muziku približe novim generacijama slušalaca.
„Mi smo željeli da pokažemo da je i klasika dio života da je nastala kao živa emocija i da i ona oslikava realni život i da nije nešto na šta se treba gledati kao da nije sa ove planete i sa predrasudom da je nešto iznad. Zato smo htjeli da pokažemo da je bitan svaki utisak i vizuelni i zvučni i svaki ostali i da se doživljava kao kompletan produkt i da čovjek može i da gleda i da zatvori oči i sluša i da tabše kad osjeti da treba i da pleše kao i na svim ostalim koncertima, poželjna seu i djeca koja tuda šetaju pjevaju, smiju se. I mi smo uspjeli da na tom našem koncetu održimo ljudim pažnju i mislim da je projekat uspio“, kazala je Linda ističući da im je želja da malo dovedu stvari u okvire koji su normalni u civilizovanom svijetu i žele da pokažu da uz klasičnu muziku može i treba da se pleše i da se na koncertima ne sjedi te da klasika zaslužuje mnogo više prostora i pažnje.
“Klasika zaslužuje mnogo više prostora s obzirom na sadržaj i konkretno uložen trud tih kompozitora koji su sve to stvorili i po meni iako smo u modernom dobu klasika može da bude mnogo popularnija ako u sve to i u njenu prezentaciju i interpretaciju unesemo glamur i sjaj i na taj način je učinimo savremenom. Jer kada pogledate u svim razvijenim zemljama klasika se jako puno sluša i na raznim praznicima i javnim događajima po trgovima modernih gradova, prije svega se sluša klasika, tu su valceri tu su neke druge klasične forme koje dozvoljavaju ples. Nama je prije svega cilj da tu muziku učinimo živom jer to zaslužuju sav kvalitet i emocija koju klasika nosi”, kaže Igor naglašavajući da je previše nekvaliteta u umjetnosti a pogotovo u muzici isplivalo prethodnih decenija i da je vrijeme da se nešto ozbiljnije preduzme u suzbijanju toga šunda i posvećivanju pravim vrijednostima.
“Nemamo mi ništa da bilo ko sluša šta god želi, ali želimo da pokažemo da postoji kvalitet i da klasična muzika to jeste i želimo da je približimo što većem broju publike jer će se na taj način jedino uspjeti izboriti za svoje pozicije u odnosu na ostale žanrove. I jednostavno nam je želja da klasika bude zastupljena i u medijima i u javnom životu isto koliko i druge vrste muzike”, konsttuju Linda i Igor. Njihova želja za uljepšavanjem naše realnosti nije samo sa ciljem guranja prašine pod tepih već sa željom da se stvari u prezentaciji kulture i sistemski promjene.
“Ja bih samo voljela da klasična muzika kao i sve druge muzike ima neki svoj procenat u medijima, koji da tako kažem mora da bude zastupljen – tipa pet posto, deset posto, jedan posto u toj zastupljenosti u programu, ali da to nije u 3 sata ujutru jer od toga počinje kultura, tako se razvija kultura, na tom se zasniva pravi kulturni razvoj u jednom društvu”, zaključuje Linda Poznanović koja je na beogradskom Fakultetu muzičkih umjetnosti diplomirala na odsjeku za klavir u klasi profesorice Marije Đukić, dok je njen kolega Igor Novak studije violončela završio na Cetinju, kod profesora Igora Perazića i Dmitrija Prokofieva.
