Promocija zbirke pjesama ‘Moja mama zna šta se dešava u gradovima’ mlade srpske pjesnikinje Radmile Petrović biće održana večeras u 20 sati i Kući Iva Andrića.

Petrović je prava zvijezda na poetsko sceni regiona. Pjesme iz njene zbirke postale su viralne na društvenim mrežama 2020. godine, a pjesničke večeri i promocije na kojima je učestvovala imaju renome gotovo kao rok koncerti. Vozi traktor, piše pjesme i gazi patrijarhat, ravnopravno.

‘Rođena sam kao ‘opet žensko’ u selu gde se kad je nešto dobro uzvikne ‘muško!’, kad nešto na početku pođe kako treba kaže se ‘prvo pa muško!’, da ne spominjem seksističke poslovice kao što je ‘dok kuja ne zavrti repom…” – ispričala je Radmila za nova.rs.

Rođena je u Užicu 1996. godine, a odraslau Stupčevićima kod Arilja. Završila je Ekonomski fakultet u Beogradu. Autorka je tri zbirke poezije. Кao laureat 42. Limskih večeri poezije objavila je zbirku pesama Miris zemlje (Dom kulture Pivo Кaramatijević, Priboj, 2014.), a kao pobjednik 22. Poetskog konkursa Desanka Maksimović zbirku Celulozni rokenrol (SКZ i Valjevska gimnazija, Valjevo, 2015). Zastupljena je u zbornicima, učestvovala na čitanjima poezije u Beogradu.

Njena nova zbirka pesama Moja mama zna šta se dešava u gradovima, čiji je urednik Zvonko Кaranović, izašla je 2020. godine u izdanju PPM Enklave.

Samo želim nekog da rasklopimo traktor mog oca u tišini

ja sam šmeker-devojka
imam perorez u džepu
i žice u brushalteru

stavljala sam srce pod hipoteku
htela da gradimo dom
sad nisam sigurna
da li me je iko od tih ljudi voleo

ali pustila sam prošlost da to i ostane
ja se, tata, prva probijam kroz sneg
i cvetam, kao kukurek

birala sam hranu, ustajala kasno
nema od takvih ništa, govorio si

a znaš kakva ću ja, tata, biti žena
jaka kao šifre na imejlu
neću se šminkati, hraniću se zdravo
na mom čelu pisaće organik

noću ću hodati sama
biću devojka-hajdučka trava
onakva kakvu nikad ne bi oženio

opstaću kad gromovi udaraju
u trafo-stanice. kad spiker govori
ne izlazite bez preke potrebe
a penzioneri lome kukove na trotoaru

sama sam, tata, jer ja sam ljutić-devojka
melem, ako me prisloniš na kožu
a kad me držiš predugo otvaram rane

ja sam sveže bilje, tata, i suvo sam bilje
na tavanu koje čeka da pristaviš čaj

samo nikad nisam osetila da sam
majčina ili tvoja dušica

ali, oprostila sam

traktor je startovao u zoru i vraćao se
kad padne mrak

nije vreme
za mene su naporno radili moji roditelji