,Carlo sings Standards“ prvi je album hercegnovskog džez muzičara Dragomira Karla Đorđevića, a izdao ga je ovoga ljeta Rabbitt Records iz Podgorice.

‚‚Snimanje diska je prilično komplikovana operacija timskog karaktera. O tome bih mogao da napišem roman iako je teško opisati sve osjećaje radosti i zadovoljstva kao i frustracije koje prate kreativan rad, ali sada nema mjesta za romane, jer je ovaj projekat počeo svoj život i daleko je od konačnog kraja i zahtjeva stalna poboljšanja i izvedbe uživo“, priča za Herceg Novi Cool Karlo koji je, poslije više decenija muzičkog rada i stvaranja svoj prvi CD počeo da snima u aprilu 2014. godine u studiju Ramba Amadeusa. Upravo je Rambo uradio i finalni miks cijelog albuma.

‚‚Rambo Amadeus, moj mlađi kolega i umjetnik od planetarnog značaja, je kriv za sve. Kada sam se 2008. vratio iz inostranstva bolestan i demoralisan dao mi je  prostor da nastupim na njegovom koncertu u Tivtu. Takođe je volontirao sa kompletnim bendom da mi pomogne da napravimo džez koncert našem saksofonisti Jovanu Mikoviću koga sam doveo iz Njemačke. Omogućio mi je potom i nastup na Jazz festivalu u Bijelom Polju. Sastavljajući programe za te nastupe primjetio je da znam napamet veliki broj džez standarda i predložio da neke snimimo ad hoc u njegovom studiju u Beogradu. Upotrebio je svoj uticaj među džez muzičarima, i dva velika imena i članovi Big Benda Radio Beograda, Ivan Aleksijević(klavir) i Branko Marković(kontrabas) su volontirali. Oni su, poslije svog radnog vremena u radiju, dolazili u Rambov studio na par sati“, objašnjava Karlo kako je počela realizacija projekta na koje se se nalazi 16 numera od kojih su 12 Jazz Standardi i 4 autorske kompozicije.

‚‚To su dvije vokalne i dva instrumentala. od kojih je jedna, kao kasnije i pjesma ‘Moj Grad’, izvađena iz naftalina. To je ‘Across my Life’ za koju sam napravio latino aranžman, jer sam je u Italiji prije 15 godina snimio u rok aranžmanu. Druga vokalna kompozicija je takođe iz tog perioda u Italiji kad sam pohađao džez kurs u privatnoj školi pod upravom Filipa Rodolfija. To je bio moj diplomski rad. Nije snimana ranije i bila je samo na papiru. Instrumental ‘Line nr.13’ je inspirisana periodom kada sam pohađao muzičku školu u Dubrovniku 1970. godine i putovao Libertas linijom broj 13 u 6.45 h iz Herceg Novog. Dugo sam radio na toj kompoziciji još sedamdesetih godina, ali je nisam nikada izvodio jer nisam mogao da nađem nikoga zainteresovanog da je svira. Sada mi se pružila prilika i snimio sam je sa Brankom i Ivanom“, priča Karlo kako je u svoju muziku prenio svoj život koji je cijeli vezan za muziku. Od džez standarda na albamu kaže da mu je najdraža ‘Ain’t Misbehavin’ (Fats Weller) koju je inače godinama izvodio u klubovima širom Evrope

‚‚Ona je takođe i prva koju smo snimili u postavi Branko (kontrabas), Ivan (klavir) i ja (gitara i vokal). I to je bio kako se to u žargonu kaže – one take, tojest, prvi snimak je uzet kao konačni rezultat. Neke manje popravke su rađene kasnije u postprodukciji“, kaže Karlo za naš sajt. Pored standarda koje je inače izvodio, kako priča dalje, iskoristio je priliku što ima na raspolaganju vrhunske džez muzičare i neke svoje kompozicije od ranije obradi i uvrsti na CD, poput balade ‘Spring Watter’ koju je komponovao neposredno pred snimanje albuma.

13726813_1271013889590317_3494866189193198408_n
‚‚To su muzičari kojima ne treba ništa objašnjavati,za razliku od onoga što mi se prečesto ranije u životu dešavalo. Oni su instiktivno razumjeli moj stil koji sam godinama gradio kako se se gomilalo iskustvo u klubovima, hotelima i restoranima širom Evrope. I jedan i drugi su oženjeni izvanrednim džez pjevačicama, Ljiljanom Sađil i Aleksandrom Bijelić Aleksijević i izvodili su taj repertoar sa njima, a takođe u kontekstu Big Benda. Međutim iako se radi o istim Standardima, pristup i aranžman je uvijek drugačiji. Ja nisam ni veliki pjevač, ni veliki gitarista, nego se upravo radi o tom stilu koji se bazira na swing-u i slušanju velikih istorijskih i savremenih majstora te muzike. Takođe moram da otkrijem tajnu pristupa jednoj kompoziciji iz 30tih godina. Mnoge od njih su bile songovi u mjuziklima tog vremena. U originalu bi danas zvučale arhaično, ali kad se preslušaju sve snimljene instrumentalne i vokalne verzije, onda se analizom izaberu najljepši pasaži i to se uklapa u neki mainstream stil koji je prepoznatljiv univerzalno“, otkriva Karlo zaključujući da je u njegovom stilu sviranja i pristupa stvaranju muzike, prilično zastupljen i storytelling.

‚‚Takozvano pričanje priče, gdje pomalo treba biti i glumac, jer izvođač treba da se stavi u karakter te osobe koja to priča, izgovara tekst, i od toga da napravi svoju priču koja treba da komunicira sa publikom. A ta komunikacija je po meni najvažnija“, kaže Karlo. Njegov CD ,,Carlo sings Standards“, uskoro će biti dostupan u širokoj prodaji.